AFAZIJA

Afazija je jezički poremećaj koji se javlja kao posledica oštećenja moždanih struktura koje su značajne za govor i jezik. Ovo je najteži i najčešći poremećaj komunikacije kod odraslih osoba. Podrazumeva širok pojam i ne postoji jedan oblik već čitava paleta različitih oblika afazija koje se ispoljavaju sa različitom kombinacijom simptoma.

Afazija podrazumeva jezički poremećaj koji se ispoljava u svim ili u nekim modalitetima jezika: u produkciji (govoru), razumevanju govora, imenovanju predmeta, čitanju, pisanju i/ili ponavljanju.

U kliničkoj slici pojedinih afazija ispoljavaju se i poremećaji kognitivnih funkcija koji podrazumevaju deficite pažnje, pamćenja i mišljenja.

U nekim oblicima afazije udruženo se mogu javiti i poremećaji koji nisu jezički.

  • Apraksija koja podrazumeva nemogućnost izvođenja pokreta na zahtev druge osobe. Na primer, na nalog „Pokažite kako sečete hleb“ osoba neće moći da pokaže ove pokrete, ali će spontano moći uraditi ovu radnju.
  • Agnozija koja podrazumeva nemogućnost prepoznavanja predmeta na osnovu vidnih, slušnih ili dodirnih informacija iako osoba nema oštećenje čula vida, sluha ili dodira. Na primer, osoba ne može da imenuje predmet koji vidi, ali ukoliko se opiše predmet ili ga uzme u ruku uspešno će ga imenovaće.
 

Šta se dešava u mozgu?

Mozak je glavni organ u telu čoveka. Sve funkcije ostvaruju se aktiviranjem određenih centara u mozgu.

Na primer, da biste izgovorili jednu rečenicu u mozgu se dešava niz operacija koje zahtevaju da svaki deo mozga obavi tačnu funkciju kako bi zamisao mogla biti realizovana. U ovom primeru, neophodno je izabrati glasove za svaku reč, potom ih spojiti po utvrđenom redosledu u reči, a reči u rečenice. Takođe, sadržaj se programira po tačnim gramatičkim pravilima jezika kojim govorite. Tek kada se stvori kompletan program infomacija se šalje u delove mozga koji dalje prenose impulse (signale) do mišića govornih organa i tako omogućavaju njihove pokrete odnosno izgovaranje zamišljene rečenice.

Da biste lakše razumeli ove procese, zamislite bilo funkciju kao jedan lanac sa karikama. Ukoliko ne postoji oštećenje na tom lancu informacija se tačno i precizno prenosi do krajnje tačke, ali ukoliko na bilo kom mestu postoji oštećenje informacija se neće tačno preneti jer se na tom mestu ne može ostvariti potrebna funkcija.

Ovaj princip je isti za sve jezičke procese (čitanje, pisanje, razumevanje, imenovanje). Zato su simptomi afazije brojni i različiti, jer u zavisnosti u kom delu mozga je nastalo oštećenje zavisiće i vrsta ispoljenih simptoma.

 

Koje su oblasti mozga značajne za jezik?

Mozak je podeljen na dve hemisfere, levu i desnu. Govor i jezik su funkcije koje su primarno smeštene u levoj hemisferi iako se za određene procese aktiviraju i oblasti iz desne hemisfere.

U slučaju oštećenja jezičkih oblasti u levoj hemisferi ispoljava se afazija. Na slici ispod prikazane su neke od osnovnih moždanih struktura koje su značajne za jezik.

 

Language areas of the brain (James.mcd.nz / CC BY-SA 3.0)

Zašto nastaje afazija?

  • Moždani udar je najčešći uzrok nastanka afazija i drugih poremećaja u komunikaciji kod odraslih osoba
  • Traumatske povrede glave su karakterističan uzrok nastanka afazija kod dece i mlađih osoba. Najčešće su to povrede zadobijene u saobraćajnim nesrećama, sportske povrede…
  • Tumori mozga
  • Infekcije mozga
  • Neurodegenerativne bolesti – najčešće se afazija javlja u sklopu kliničke slike Alchajmerove boleste
 

Simptomi afazija

  • Anomija – poremećaji imenovanja
  • Parafazije – neodgovarajuća upotreba reči
  • Agramatizam
  • Cirkumlokucija – zaobilazno označavanje pojma
  • Verbalni stereotipi – nevoljan izgovor reči ili fraza
  • Perseveracija – nevoljno ponavljanje prethodno izgovorene reči
  • Poremećaji u razumevanju govora
  • Poremećaji čitanja – aleksija
  • Poremećaji pisanja – agrafija
  • Poremećaji računanja – akalkulija
 

Oblici afazije

  • Globalna afazija
  • Brokina afazija
  • Vernikeova afazija
  • Konduktivna afazija
  • Anomička afazija
  • Transkortikalna motorna afazija
  • Transkortikalna senzorna afazija
  • Transkortikalna meštovita afazija
  • Supkortikalne afazije (motorna, senzorna i talamička)
 

Učestalost javljanja afazije

U proseku oko 21-30% osoba koje su doživele moždani udar za posledicu imaju neki od oblika afazije. Nekada se verovalo da se moždani udar javlja samo kod starijih osoba, ali novija istraživanja pokazuju drugačiju situaciju. Naime, moždani udar je sve učestaliji u srednjoj životnoj dobi.

Ako posmatramo pol, podaci pokazuju da se afazija češče javlja kod osoba muškog nego ženskog pola.