Agramatizam

Pravilan govor podrazumeva da su svi jezički elementi usvojeni po pravilima datog jezika. Stepen poznavanja određenog jezika se procenjuje na osnovu tačnosti upotrebe gramatičkih pravila za taj jezik.

Gramatika podrazumeva skup načela koja određuju po kojim pravilima se kombinuju glasovi u rečima i reči u rečenicama. Kako će se formulisati iskaz u odnosu na glagolsko vreme ili u odnosu na broj osoba o kojima se govori zavisi od gramatičkih pravila u datom jeziku. Na primer, srpski jezik ima izuzetno bogatu gramatiku i oblik glagola se menja u odnosu na lice – „Ja čitam. Ti čitaš. Oni čitaju.“ Sa druge strane, engleski jezik u poređenju sa srpskim jezikom ima poprilično siromašna gramatička pravila. U ovom jeziku oblik glagola se ne menja kroz lica ili se u nekim vremenima menja samo u 3. licu jednine. („I read. You read. He reads. They read.“)

Svako odstupanje od gramatičkih pravila koja su definisana za taj jezik prouzrokovaće pojavu agramatičnog govora. U nekim jezicima moguće su varijacije redosleda reči u rečenici, a da se pri tom ne naruši gramatička struktura i da smisao poruke ostane nepromenjen, dok u drugim jezicima odstupanje od uobičajenog redosleda reči dovodi do agramatizma.

Na primer, u srpskom jeziku je pravilno reći: „Moja sestra čita knjigu svaki dan. Svaki dan moja sestra čita knjigu. Moja sestra svakog dana čita knjigu. „

Međutim, u engleskom jeziku ova rečenica je pravilna samo u obliku „My sister reads a book every day.“

 

Šta je agramatizam?

Agramatizam je simptom poremećaja jezika koji se manifestuje izostavljanjem ili pogrešnom upotrebom gramatičkih pravila. To podrazumeva da se u iskazima pogrešno koriste ili izostavljaju glagolska vremena, funkcionalne reči odnosno veznici, pomoćni glagoli, članovi i predlozi, kao i da je pogrešan redosled reči u rečenicama.

 

U kojim poremećajima se javlja agramatizam?

Agramatizam se javlja u sklopu kliničke slike specifičnog jezičkog poremećaja (razvojne disfazije) i u kliničkoj slici Brokine afazije.

Pojava agramatičnog govora je karakteristična i u ranom detinjstvu, kao fiziološki proces u razvoju jezika. U periodu do kraja 3. godine kada dete pokušava da se aktivno izražava rečenicama i da usvaja sve veći broj različitih vrsta reči uočljiva je pojava agramatičnih iskaza odnosno „telegrafskog“ govora. Međutim, krajem 3. godine ova pojava iščezava, rečenice postaju gramatički ispravne i sve više podsećaju na rečenice odraslih.

 

Agramatizam u Brokinoj afaziji

Brokina afazija je nefluentan oblik afazičkog sindroma sa dominantnim deficitima u produkciji govora, dok je razumevanje govora relativno očuvano.

Pacijenti sa Brokinom afazijom imaju oskudan i otežan govor, zasićen upotrebom imenica i glagola, a izostavljanjem predloga, veznika, pomoćnih glagola i članova, te pogrešna upotreba oblika za rod, množinu, padeže i vreme. Pored produkcije osnovnih reči, mogu da koriste kratke i dobro poznate fraze.

Ipak, na osnovu upotrebe sadržinskih reči (imenica i glagola) govor ovih pacijenata je informativan za sagovornika. Naravno, ovo se ne odnosi na svaki njihov iskaz. Zbog izostavljanja gramatičkih pravila ponekad je teško razumeti šta tačno žele reći. Na primer, ako pacijent kaže „Knjiga Marko.“ u ovom iskazu teško je odrediti da li je knjiga kod Marka ili je Marko doneo knjigu ili nešto treće. Međutim, ako se pacijentu postavi pitanje „Čija je knjiga?“ i dobije se odgovor „Knjiga Marko“ jasno je da je to Markova knjiga. Isto tako, ukoliko se postavi pitanje „Gde je knjiga?“, a dobijeni odgovor bude „Knjiga sto“ razumljivo je da se u ovom agramatičnom iskazu krije rečenica „Knjiga je na stolu“.

Zbog relativno očuvanog razumevanja govora i korišćenja sadržinskih reči, čak i ovako agramatična produkcija može biti razumljiva za sagovornike što omogućava pacijentima da o svakodnevnim i dobro poznatim temama mogu nesmetamo razgovarati sa drugim ljudima.

Agramatizam se ne ispoljava samo u govoru, već i u čitanju, pisanju i ponavljanju. U svakom obliku jezičkog izražavanja zapažaju se agramatični iskazi.

Sledi nekoliko primera kako se agramatizam ispoljava u spontanom govoru kod pacijenata sa Brokinom afazijom.

Odakle ste? Novi Sad
Čime se bavite? Ja…radi…deca. Učiti. (Učitelj)
Sa kim živite? Žena…deca.
Šta Vam se dogodilo? Ja…glava pao…bolnica
Razgovor logopeda i pacijenta sa Brokinom afazijom

Na primer, u čitanju umesto „Jovan je došao iz Novog Sada.“ pacijent može pročitati „Jovan je doći Novi Sad.“

U pisanju su prisutni isti oblici grešaka. Kao što u spontanom govoru izostavljaju funkcionalne reči tako i u pisanju ispoljavaju više grešaka u njihovom pisanju u odnosu na pisanje imenica i glagola.. Pisani sadržaj je takođe agramatičan i redukovan u odnosu na broj reči u rečenici.

U ponavljanju, umesto rečenice „Juče je padala kiša.“ pacijent može ponoviti „Juče je padati kiša.“

Stepen ispoljenosti agramatizma varira u zavisnosti od težine poremećaja. Tako u blažim oblicima Brokine afazije pacijenti su u mogućnosti da produkuju duže rečenice, ali gramatički netačne, dok u težim oblicima Brokine afazije produkuju jednu reč ili samo linearno ređaju imenicu do imenice. U ovom slučaju produkcija rečenice je zasnovana na semantičkoj osnovi odnosno na značenju. Na primer, „Sto, tanjir, kašika.“ što može značiti „Na stolu su tanjir i kašika. Stavila sam tanjire i kašike na sto.“ Teži oblici agramatizma prisutni su kod Brokine afazije koja je evoluirala iz globalne afazije.

Agramatizam u Brokinoj afaziji ne podrazumeva samo deficite u gramatičkoj osnovi jezika, već je oskudna produkcija rezultat i deficita u nalaženju reči i njihovom otežanom izgovaranju. Anomija (poremećaj imenovanja) je deo kliničke slike u ovom afazičkom sindromu, te nemogućnost nalaženja reči dodatno osiromašuje produkciju.

 

Tretman agramatizma

Cilj logopedske rehabilitacije kod pacijenata sa Brokinom afazijom jeste uspostavljanje fluentnog i gramatički ispravnog govora.

Brokina afazija se manifestuje u nekoliko različitih varijeteta i u zavisnosti od stepena težine poremećaja zavisi u kojoj meri će se sposobnost produkcije oporaviti. U najtežim poremećajima postoji mogućnost da će u određenom stepenu snižena verbalna fluentnost i agramatična forma rečenica ostati trajno prisutna.

Pored standardnih oblika tretmana postoji i specifična metoda terapije koja se primenjuje kod agramatizma. Model ove terapije se prilagođava individualnim sposobnostima pacijenta, a zadaci se rangiraju prema težini. Cilj je da se dobije tačan ili približno tačan odgovor na postavljena pitanja, kao i da se pacijenti osposobe za generalizaciju odgovora odnosno da gramatički tačne iskaze koriste u svakodnevnoj komunikaciji, a ne samo u terapijskim zadacima.

Tretman BrokIne afazije podrazumeva i primenu seta zadataka koji će pospešiti oporavak produkcije, sposobnosti imenovanja, čitanja i pisanja. 

Share on facebook
Facebook
Share on google
Google+
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on pinterest
Pinterest

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Parafazija

Šta je parafazija? Parafazija je opšti simptom afazije koji podrazumeva upotrebu neodgovarajuće reči u govoru, odnosno produkciju reči koja je pogrešna u odnosu na kontekst

Poremećaj imenovanja (anomija)

Svi smo bar jednom bili u situaciji da u toku razgovora napravimo pauzu jer ne možemo da se setimo određene reči. Tada obično kažemo „na