ANOMIJA

 

Svi smo bar jednom bili u situaciji da u toku razgovora napravimo pauzu jer ne možemo da se setimo određene reči. Tada obično kažemo „na vrh mi je jezika, ali ne mogu da se setim“. Ovako bismo na grub način objasnili šta je anomija i kako se oseća pacijent koji ima anomiju.

Imenovanje je jedan od jezičkih modaliteta, a ostvaruje se kroz sposobnosti nalaženja reči u toku govora, imenovanja predmeta, aktivnosti, stanja; imenovanja izazvanog pitanjem (Šta koristite kada pada kiša?) i pisanog imenovanja (Napišite reč za ovaj predmet).

 

Šta je anomija?

Anomija je najčešći simptom afazije, a podrazumeva nemogućnost prisećanja reči u toku govora i deficite u imenovanju verbalnim i/ili pisanim putem.

Najevidentniji izostanak reči su imenice, a potom glagoli i pridevi. 

Anomija se javlja kod svih tipova afazičkih sindroma. Razlika se ogleda u obliku i stepenu izraženosti simptoma. 

Poremećaji imenovanja nisu karakteristični samo za afazije koje su posledica moždanog udara. Ovaj deficit može biti jedan od prvih simptoma kod tumora mozga ili u početnoj fazi demencija, najčešće Alcajmerove demencije.

Stepen izraženosti poremećaja može biti dominantan u odnosu na druge, te je zbog toga i izdvojen kao poseban klinički entitet i naziva se anomička afazija. I nakon završene logopedske terapije poremećaji imenovanja mogu biti prisutni u blagom stepenu. 

 

Kako se ispoljava anomija?

U zavisnosti od oblika afazičkog sindroma, poremećaji imenovanja se mogu manifestovati na sledeči način:

  • izostanak reči, potpuni gubitak sposobnosti imenovanja i nalaženja reči
  • upotreba druge reči koja je po značenju slična traženoj (npr. pacijent za pojam „knjiga“ kaže „novine“)
  • upotreba druge reči koja nije u vezi sa traženom (npr. pacijent za pojam „sto“ kaže „naočare“)
  • produkcija nepostojeće reči – neologizam (npr. pacijent za pojam „stolica“ kaže „litesik“)
  • pogrešna produkcija tačne reči (npr. pacijent za pojam „cipela“ kaže „ci..ci..cibela“
  • pauze u toku govora, ali uspešna produkcija željene reči
  • zaobilazan govor – opisivanje pojma

 

Kakav je spontani govor kod pacijenata sa anomijom?

Prisustvo ovog simptoma u značajnoj meri utiče na sposobnosti komunikacije pacijenta. Poremećaji imenovanja se u spontanom govoru mogu manifestovani na jedan od sledećih načina.

  • Prazan i oskudan govor koji je karakterističan za afazije sa dominantnim poremećajem u produkciji. Pacijenti se izražavaju kratkih rečenicama ili samo pojedinačnim rečima. 
  • Sadržaj može biti zasićen upotrebom reči koje ne nose značenje (zaobilazan govor). Pacijent određenu situaciju opisuje na sledeći način „To je bilo tamo i onda se završilo pa smo mi došli.“
  • Opisivanje ciljane reči – npr. pojam „sat“ pacijent govori „To je ono što nosimo na ruci, vreme…“
  • Pogrešnom upotrebom reči stvara se konfuzija te sagovornik ne razume poruku. Ovo se dešava ukoliko pacijent koristi reči koje su udaljene od značenja ili reči koje ne postoje u jeziku (neologizmi). Ovaj oblik spontanog govora karakterističan je za afazije sa dominantnim poremećajem u razumevanju govora.

Za pacijente koji su svesni prisustva poremećaja govora i jezika ovi deficiti ih čine frustriranim. Često se dešava da u jednoj situaciji pacijent tačno izgovori određenu reč, ali već u sledećoj rečenici ne može da se seti te iste reči ili je pogrešno izgovori.

 

Tretman anomije

Nakon što logoped proceni jezičke sposobnosti pacijenta i utvrdi prisustvo tipa afazije i vrste anomije planira se izrada strategija koje će pospešiti oporavak ove funkcije. 

Cilj primene logopedske terapije jeste da govor pacijenta bude fluentan i koherentan, zasićen upotrebom imenica i glagola odnosno reči koje nose značenje. Pacijent se uči kako da formuliše rečenice koje će mu pomoći da pronalazi željene reči, a da pri tom smanji trajanje pauza i upotrebu neadekvatnih reči. 

Logopedski tretman kod afazičkih sindroma je dug proces te je potrebno vreme da pacijent usvoji strategiju koja mu pomaže u pronalaženju reči.

Od velikog značaja jeste edukacija porodice i njihova saradnja sa logopedom za brži i potpuniji oporavak jezičkih sposobnosti.