Demencije

Prva asocijacija na pojam demencije obično je zaboravnost koja se dešava kod starijih osoba. Starost je najznačajniji faktor koji utiče na pojavu demencija, ali ne i jedini. Postoje oblici neurodegenerativnih bolesti-demencija koje se javljaju i u 20. ili 40. godinama.

Činjenica je da u svetu raste procenat populacije starih osoba što implicira pretpostavku da će u narednim godinama biti povećan broj osoba obolelih od demencija odnosno neurodegenerativnih bolesti. Na društvu ostaje zadatak da obezbedi potrebnu podršku ovim osobama među kojima je i usluga logopedske terapije, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta života ovih osoba.

Demencije su bolesti koje podrazumevaju neprekidno i kontinuirano propadanje nervnih ćelija, a za posledicu poremećaje u kognitivnim, govorno-jezičkim i bihejvioralnim sposobnostima.

Važno je razlikovati promene koje su posledica starenja organizma i kao takve su očekivane i prirodne od onih koje su posledica demencija. Sve sposobnosti koje čovek poseduje se vremenom menjaju i slabe. Zaboravnost je takođe prirodna pojava u poznim godinama, ali znakovi poput zaboravljanja imena, dezorjentisanosti ili dominantnih deficita pamćenja su simptomi bolesti.

 

Uzroci demencije

Brojna su istraživanja koja pokušavaju da ponude odgovor na ovo pitanje međutim, do danas nemamo precizne uzroke za ovu oblast. Najznačajniji faktori rizika su starost i genetika.

 

Simptomi demencije

Pojava simptoma zavisi od vrste demencije. Slabljenje kognitivnih funkcija je dominantan simptom, ali postoje razlike u vremenu i vrsti ispoljenih simptoma kod svake demencije. U početku su prisutni blagi deficiti koji se obično zanemaruju, ok u kasnijim stadijumima bolesti ovi simptomi su mnogo izražajniji.

Poremećaji pamćenja su karaktestična pojava kod demencija. Osoba ne može da se seti koji dan ili godina. Ne mogu da se sete datuma rođenja. Zaboravljaju imena članova porodice. Ne sećaju se obaveza koje imaju ili informacija koje ste im prethodno rekli.

Poremećaji pažnje, mišljenja i rasuđivanja su takođe prisustni. Zbog slabljenja mentalnih sposobnosti osoba ne može da usmeri pažnju na više sadržaja, ne može da upamti informacije, a zatim ni da ih razume. Otežano je rešavanje problema i situacija u kojima se zahveta razumevanje složenih informacija.

Dezorjentisanost u prostoru je simptom demencije, ali ne u akutnim fazama bolesti. Osoba ne može da se orjentiše u nepoznatom okruženju, a u uznapredovalom stadijumu otežano je snalaženje i u svojoj kući.

U domenu samozbrinjavanja se takođe ispoljavaju problemi, ali u kasnijim fazama bolesti. Javljaju se teškoće u oblačenju, hranjenju i obavljanju higijenskih navika što u jednom trenutku ove osobe stavlja u poziciju zavisnosti od drugih osoba.

Poremećaji govora i/ili jezika su prisutni u skoro svakom obliku demencije i kod svih neurodegenerativnih bolesti. Simptomi se mogu javiti u domenu glasa, govora ili jezika. Najčešće probleme koje osoba ima jesu teškoće u nalaženju reči u toku govora, razumevanje složenog verbalnog sadržaja, nemogućnost zapamćivanja i razumevanja pročitanog teksta.

Promene u ponašanju ispoljavaju se u vidu depresivnosti, smanjenja motivacije, agresije, nezainteresovanosti za okolinu, nepristojnih socijalnih odnosa (psovke i pogrdne reči).

 

Oblici demencije

Najčešča demencija koja se javlja jeste Alchajmerova demencija i u čak 70% svih demencija reč je o Alchajmerovoj bolesti. Postoji još i: 

  • Pikova demencija 
  • Vaskularne demencije
  • Frontotemporalne demencije
  •  Demencije sa Levijevim telima
  •  Demencija kod Parkinsonove bolesti
 

Dijagnoza

Dijagnozu demencije postavlja neurolog nakon uzimanja detaljnih anamnestičkih podataka, primene dijagnostičkih metoda (CT i magnetna rezonanca). Od velike važnosti je i neuropsihološko testiranje koje obuhvata procenu kognitivnih funkcija (pažnje, pamćenja, mišljenja, rasuđivanja).

 

Terapija kod demencija

U terapiji neurodegenerativnih bolesti i demencija koriste se farmakoloških sredstva (lekovi), neuropsihološka i logopedska terapija.

Cilj logopedske terapije jeste usporavanje propadanja govorno-jezičkih funkcija i što duže zadržavanje u ranim stadijumima bolesti.

Share on facebook
Facebook
Share on google
Google+
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on pinterest
Pinterest

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Parafazija

Šta je parafazija? Parafazija je opšti simptom afazije koji podrazumeva upotrebu neodgovarajuće reči u govoru, odnosno produkciju reči koja je pogrešna u odnosu na kontekst

Agramatizam

Pravilan govor podrazumeva da su svi jezički elementi usvojeni po pravilima datog jezika. Stepen poznavanja određenog jezika se procenjuje na osnovu tačnosti upotrebe gramatičkih pravila