Moždani udar

Akutni moždani udar (šlog ili cerebrovaskularni insult) podrazumeva naglo nastalo fokalno (žarišno) ili globalno oštećenje moždane funckije, a koji se javlja kao posledica poremećaja moždane cirkulacije odnosno zbog prekida dotoka krvi u moždano tkivo. Kao posledica moždanog udara nastaje potpuni ili delimični gubitak funkcije u zahvaćenim delovima mozga.

Moždano tkivo (nervene ćelije) je veoma osetljivo na nedostatak kiseonika koji se prenosi putem krvi i na taj način ishranjuje moždane strukture i omogućava obavljanje svih funkcija. Kada dođe do prekida u dotoku krvi ubrzo dolazi do gubitka funkcija (posle 60-90 sekundi). Ukoliko se u kratkom vremenskom roku ne uspostavi cirkulacija dolazi do nepovratnih promena već posle 3 sata.

U slučaju moždanog udara stopa mortaliteta je prilično velika, a kod osoba koje prežive mogu ostati trajni i teški deficiti. U poređenju sa drugim neurološkim bolestima, moždani udar ima najveći stepen invaliditeta.

Istraživanja pokazuju da se češće javlja kod muškaraca nego kod žena kao i da se rizik za nastanak ove bolesti sa godinama povećava.

Tipovi moždanog udara

Postoji nekoliko podela moždanog udara, ali u zavisnosti na koji način nastaje deli se na:

  • ishemijski tip i
  • hemoragijski tip
 

Ishemijski tip moždanog udara nastaje zbog začepljenja krvnog suda usled čega dolazi do nedovoljnog priliva ili potpunog prekida dotoka krvi u određene strukture mozga. Ovaj tip se češće javlja (75-80%) nego hemoragijski tip.

Ishemijski moždani udar nastaje zbog:

  1. tromboze ili
  2. emolije

  • Tromboza je stanje koje podrazumeva prekid cirkulacije zbog stvaranja krvnog ugruška (tromba) u nekom od krvnih sudova. Tromb nastaje kao posledica zgrušavanja krvi i to su obično masne naslage na zidu krvnog suda.

  • Embolija je nagli prekid dotoka krvi u krvnom sudu zbog prisustva stranog tela. Najčešće je srčanog porekla.
 

Hemoragijski tip moždanog udara se ređe javlja (20-25%), a pozdrazumeva izliv krvi iz krvnog suda u okolno moždano tkivo. Nastaje kao posledica dugostrajnog pritiska na zid krvnog suda što dovodi do slabljenja zida i pucanja (rupture).

http://mozdanival.hr/mozdani-udar/

Kada dolazi do pojave afazije?

Srednja moždana arterija ishranjuje glavne govorne oblasti u levoj hemisferi mozga. U slučaju oštećenja njenih grana u levoj hemisferi, skoro uvek dolazi do manifestacije nekog od afazičkih sindroma.

Prema podacima iz 2009. godine, u Srbiji je moždani udar drugi uzročnik smrtnosti u opštoj populaciji. Istraživanja pokazuju da u proseku oko 30% osoba sa moždanim udarom za posledicu ima i afaziju.


Izvor: Kaloci R.S. Procena značaja cerebralnih mikroembolusa u akutnom ishemijskom cerebrovaskularnom događaju;   Marković D. i sar. Akutni moždani udar ;  Vuković M. Afaziologija 

Share on facebook
Facebook
Share on google
Google+
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on pinterest
Pinterest

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Parafazija

Šta je parafazija? Parafazija je opšti simptom afazije koji podrazumeva upotrebu neodgovarajuće reči u govoru, odnosno produkciju reči koja je pogrešna u odnosu na kontekst

Agramatizam

Pravilan govor podrazumeva da su svi jezički elementi usvojeni po pravilima datog jezika. Stepen poznavanja određenog jezika se procenjuje na osnovu tačnosti upotrebe gramatičkih pravila