TRAUMATSKI POREMEĆAJI KOMUNIKACIJE

 

Šta je trauma?

Pojam trauma označava povredu, ranu. Fizička trauma podrazumeva narušavanje anatomske strukture i potpuni ili delimični gubitak funkcije povređenog organa koji nastaje kao posledica delovanja mehaničkog spoljnog faktora.

 

Koji su uzroci povreda glave?

Trauma glave je česta pojava kod dece i mlađih osoba. Najčešči uzroci su.

  • saobračajne nesreće
  • padovi
  • fizički napadi
  • sportske povrede
  • povrede nanete vatrenim oružjem
 

Poremećaji komunikacije

Poremećaji komunikacije (govora i jezika) kod traumatskih oštećenja mozga ispoljavaju nešto drugačiju kliničku sliku u odnosu na poremećaje komunikacije koji nastaju kao posledica cerebrovaskularnih oboljenja (moždanog udara).

Razlika se ogleda u tome što je kod traumatske etiologije reč o kognitivno-komunikativnom poremećaju, dok se kod cerebrovaskularnih oboljenja ređe javljaju ispadi u domenu kognitivnh funkcija. To podrazumeva ispade u domenu pažnje, pamćenja, mišljenja, organizovanja sadržaja. Svi ovi elementi su neophodni za govor i razumevanje govora. 

Razlika je i u oblicima afazičkih sindroma. Kod traumatskih oštećenja češće su zastupljeni fluentni oblici afazija (anomička i transkortikalna senzorna afazija) odnosno češće se javljaju afazije sa tečnom govornom produkcijom, a dominantnim ispoljavanjem simptoma u imenovanju i razumevanju.

 

Deficiti u govoru

 

  • nejasna produkcija reči
  • poremećaji glasa – hrapav ili nazalan glas
  • usporen govor koji može biti posledica postojanja motornog govornog poremećaja
  • smetnje u gutanju
  • potpuni gubitak govora
 

Deficiti u jeziku

 

  • deficit imenovanja – nemogućnost prisećanja željene reči
  • nekoherentan govor – nepovezan sadržaj
  • izmišljanje priča
  • ponavljanje istih priča
  • brz govor
  • poremećaji čitanja i pisanja
  • otežano praćenje brzog govora
  • nerazumevanje složenog verbalnog sadržaja
  • deficit pažnje koja ometa razumevanje govora
  • nemogućnost izvršavanja višestrukih naloga
  • teškoće u razumevanju pročitanog materijala
 

Poremećaji kognitivnih funkcija

 

  • deficit pažnje
  • deficit pamćenja
  • teškoće u osmišljavanju sadržaja
  • nemogućnost rasuđivanja
 

Poremećaji verbalne komunikacije kod traumatskih oštećenja mozga

  • Afazija
  • Dizartija
  • Apraksija govora
  • Mutizam
  • Oštećenje diskursa
  • Neafazički poremećaji jezika

Vuković, 2010.

 

Ko se bavi dijagnostikom i terapijom traumatskih poremećaja komunikacije?

Logoped je stručnjak koji se bavi dijagnostikom i rehabilitacijom poremećaja komunikacije koji nastaju kao posledica traumatskih oštećenja mozga.

Pored logopeda, neuropsiholozi su važni članovi tima jer se u ovim stanjima često javljaju i poremećaji kognitivnih funkcija.

Porodica i društvo imaju važnu ulogu u životu ovih osoba. Njihova podrška je neophodna kako bi uspeli da pronađu kompenzatorne mehanizme ili da povrate izgubljene govorno-jezičke i kognitivne sposobnosti.