Poremećaji razumevanja govora (simptomi afazije)

Razumevanje govornog jezika je od izuzetne važnosti za uspešnu komunikaciju. Razmena ideja, dobijanje potrebnih informacija ili uobičajеna svakodnvna konverzacija moguća je samo ukoliko se razume poruka koju dobijamo od sagovornika.

Poremećaji u ovom domenu jezika javljaju se kod dece sa različitim oblicima jezičkog poremećaja kao što je specifični jezički poremećaj (razvojna disfazija) i razvojna afazija, zatim kod dece sa autizmom, intelektualnom ometenošću i oštećenjem sluha. Kod odraslih poremećaji razumevanja govora javljaju se u slučaju nastanka afazije koja može biti izazvana moždanim udarom, traumatskim oštećenjem mozga, različitim oblicima neurodegenerativnih oboljenja, kao posledica tumora mozga ili infektivnih stanja.

 

Koji su procesi u razumevanju govora?

Osnova za razumevanje govora jeste očuvano stanje sluha koje omogućava da se čuje govor, međutim to nije dovoljno. U mozgu se odvija niz različitih procesa koji zajedničkim dejstvom doprinose dekodiranju verbalne poruke.

Sa aspekta obrade jezika, prvo se dešava analiza glasova koje čujemo. Drugi korak je analiza reči i poslednji je analiza rečenice. Naš mozak obrađuje sve jezičke jedinice, a potom ih spaja u reči i rečenice i povezuje sa značenjem. Na ovaj način se ostvaruje čin razumevanja govora.

 

Koji faktori utiču na proces razumevanja govora?

Postoje brojni faktori koji doprinose razumevanju govorne poruke, a na koje treba obratiti pažnju posebno kod pacijenata sa afazijom i u skladu s tim kreirati verbalni sadržaj. Neki od njih su:

  • vrsta reči koja se koristi (da li su visokofrekventne ili niskofrekventne reči, stručne reči)
  • složenost rečenice
  • količina informacija koja se prenosi u poruci
  • brzina govora
  • akcenat
  • pauze koje se koriste između reči ili rečenica
  • facijalna ekspresija (izgled lica-mimika)
  • govor tela, prateći pokreti ruku

Razumevanje govora je usko povezano sa kognitivnim funkcijama. Sposobnosti usmeravanja pažnje, pamćenje i povezivanje sa prethodnim informacijama su ključne za razumevanje.

 

U kojim oblicima afazije je oštećeno razumevanje govora?

Poremećaji razumevanja govora su prisutni u skoro svakom obliku afazičkog sindroma, ali u različitom stepenu oštećenja.

Najizraženiji deficiti su u kliničkoj slici:

  • Globalne afazije
  • Vernikeove afazije
  • Transkortikalne senzorne afazije
  • Transkortikalne mešovite afazije
  • Talamičke afazije
  • Supkortikalne senzorne afazije

U navedenim afazičkim sindromima poremećaji razumevanja govora kreću se od skoro potpune nemogućnosti razumevanja kada pacijent ne reaguje ni na svoje ime niti može da izvrši jednostruki verbalni nalog poput „Zatvorite oči. Pokažite nos.“

Teško oštećenje ovog modaliteta je posebno izraženo u akutnoj fazi bolesti, odnosno odmah po nastanku moždanog udara. Kasnije sa poboljšanjem opšteg zdravstvenog stanja ovi simptomi mogu ostati i dalje prisutni, ali mogu biti izraženi i u manjem stepenu. Pacijenti mogu razumeti jednostavne naloge „Pokažite nos. Pokažite sat.“ ili odgovoriti na jednostavna pitanja „Kako se zovete. Gde živite.“ Međutim, razumevanje složenijih naloga od ovoga i dalje je teško oštećeno.

Sa druge strane, postoje afazički sindromi za koje se nekada pretpostavljalo da u kliničkoj slici ne ispoljavaju oštećenje ovog modaliteta, međutim istraživanja i klinički rad sa pacijentima su pokazali drugačije. Pacijenti sa Brokinom afazijom imaju relativno očuvano razumevanje govora, a to znači da mogu nesmetano komunicirati sa drugim osobama, posebno ukoliko se razgovara o dobro poznatim temama. Deficite će ispoljavati u razumevanju složenih rečeničnih konstrukcija.

Na primer, za njih je otežano razumevanje sledeće rečenice: „Ovo je devojka koju je nacrtala baka.“ Ko je koga nacrtao? Kao i izvršavanje složenih naloga „Pre nego što uzmete plavu olovku dodirnite crvenu knjigu“.

Iste karakteristike imaju pacijenti sa drugim oblicima fazije u kojima je razumevanje relativno očuvano, pacijenti sa transkortikalnom motornom afazijom, konduktivnom i anomičkom afazijom.

U logopedskoj dijagnostici postoje specifično dizajnirani testovi koji mogu potvrditi prisustvo diskretnih poremećaja razumevanja govora. Važno je u rehabilitacionom postupku otkloniti i diskretne smetnje jer su te sposobnosti potrebne za nastavak obavljanja profesionalnih delatnosti.

 

Logopedska terapija

Nakon procene stepena težine poremećaja u ovom jezičkom modalitetu logoped će odrediti vrstu zadataka čija će primena pospešiti oporavak ove sposobnosti. Takođe, logoped edukuje članove porodice o varijablama koje utiču na proces razumevanja govora kod pacijenta i savetuje ih kako da govore sa pacijentom.

 

Share on facebook
Facebook
Share on google
Google+
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on pinterest
Pinterest

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Parafazija

Šta je parafazija? Parafazija je opšti simptom afazije koji podrazumeva upotrebu neodgovarajuće reči u govoru, odnosno produkciju reči koja je pogrešna u odnosu na kontekst

Agramatizam

Pravilan govor podrazumeva da su svi jezički elementi usvojeni po pravilima datog jezika. Stepen poznavanja određenog jezika se procenjuje na osnovu tačnosti upotrebe gramatičkih pravila

Poremećaj imenovanja (anomija)

Svi smo bar jednom bili u situaciji da u toku razgovora napravimo pauzu jer ne možemo da se setimo određene reči. Tada obično kažemo „na