STEČENI POREMEĆAJI ČITANJA I PISANJA (ALEKSIJA I AGRAFIJA)

 

Čitanje i pisanje su važan segment komunikacije. Danas, u eri razvoja tehnologije koja služi kao sredstvo komunikacije neophodno je koristiti pisani jezik kako bi se ostavarili kontakti sa drugim ljudima. Obično popunjavanje formulara ili informisanje o određenim uputstvima zahteva sposobnosti čitanja i pisanja.

Poremećaji u ovim sposobnostima mogu biti razvojni ili stečeni. Razvojni poremećaji su prisutni od samog početka razvoja funkcija čitanja ili pisanja, a to su:

  • Razvojna disleksija koja podrazumeva specifični poremećaj u savladavanju sposobnosti čitanja koji nije uslovljen intelektualnim teškoćama, oštećenjem vida i sluha, neurološkim oštećenjima ili sociijalnom deprivacijom.
  • Razvojna disgrafija podrazumeva nemogućnost savladavanja sposobnosti pisanja i pored urednih intelektualnih sposobnosti, urednog stanja vida i sluha, odsustva neurološkog oštećenja i socijalne deprivacije.

 

Šta su aleksija i agrafaija?

Aleksija podrazumeva stečeni poremećaj funkcije čitanja, dok agrafija podrazumeva stečeni poremećaj funkcije pisanja.

Javljaju se nakon oštećenja mozga uzrokovano moždanim udarom, traumatskim oštećenjem mozga, demencijom i drugim neurološkim oboljenjima.

 

Simptomi aleksije i agrafije

Aleksija

  • potpuni gubitak sposobnosti čitanja
  • izostavljanje, dodavanje i/ili zamena glasova
  • zamena jedne reči drugom rečju koja može biti bliska ili udaljena po značenju
  • čitanje reči koje vizuelno podsećaju na napisanu reč

Poremećaji razumevanja napisanog

  • Karakteristično obeležje za Vernikeovu, globalnu i transkortikalnu senzornu afaziju. Stepen oštećenja razumevanja varira, ali je obično paralelan težini poremećaja u razumevanju govora.
 
Agrafija
 
  • potpuni gubitak sposobnosti pisanja
  • izostavljanje, dodavanje i/ili zamena slova
  • zamena jedne reči drugom rečju koja može biti bliska ili udaljena po značenju

Pored grešaka u jeziku prisutne su greške i sa grafomotornog aspekta pisanja

Odnosi se na kvalitet rukopisa i greške ovog tipa su obično prisutne zbog slabosti desne ruke

  • pogrešno oblikovanje slova
  • narušeni prostorni odnosi između slova
  • nemogućnost održavanja reda

 

Oblici aleksije i agrafije

Tipovi grešaka u čitanju i pisanju zavise od oblika aleksije i agrafije, odnosno u kom mehanizmu ovog procesa se javlja problem. Postoje sledeći oblici:

  • Čista aleksija/agrafija
  • Aleksija sa agrafijom
  • Fonološla, dubinska i površinska aleksija/agrafija

Postoje i specifičniji oblici aleksije u čijoj osnovi se nalazi oštećenje vizuoprostornih sposobnosti i deficiti pažnje. Sa druge strane, dodatni oblici agrafije su takođe uslovljeni deficitima zanemarivanje jedne strane, a postoji i apraksična agrafija koja podrazumeva oštećenje motornih progarama koji su neophodni za proces pisanja.

U svakom obliku afazičkog sindroma manifestuje se karakterističan tip grešaka u čitanju i pisanju. Na primer, kod pacijenata sa globalnom afazijom prisutna je totalna aleksija i totalna agrafija. Pacijenti ne mogu pročitati niti napisati osnovne podatke o sebi (ime i prezime, mesto stanovanja), dok samo u pojedinim slučajevima mogu prepoznati nekoliko pojedinačno napisanih slova ili prepisati jednostavne reči.

Pacijenti sa Brokinom afazijom ispoljavaju zamenu ili dodavanje glasova/grafema u čitanju/pisanju, takođe prisutan je agramatizam u ovim modalitetima.

Kod pacijenata sa Vernikeovom afazijom dominantan tip grešaka jeste zamena reči nekom drugom rečju ili izmena reči do stepena neologizma. Takođe, ispoljavaju deficite u razumevanju pročitanog sadržaja. Rukopis pacijenata sa Vernikeovom afazijom je „fluentan“ kao što produkuju i fluentan govor, slova su tačno oblikovana, ali sadržaj napisanog nije adekvatan.

 

Procena i tretman aleksije i agrafije

Procena modaliteta čitanja i pisanja podrazumeva detaljnu analizu ovih sposobnosti u različitim zadacima, od čitanja/pisanja pojedinačnih slova do čitanja/pisanja dužeg teksta, takođe značajna pažnja poklanja se proceni sposobnosti razumevanja napisanog sadržaja.

Tretman zavisi od oblika poremećaja, a neophodno je svaki terapijski zadatak prilagoditi individualnim sposobnostima pacijenta kao i njihovim interesovanjima i potrebama. U najtežim slučajevima kao što je totalna aleksija/agrafija počinje se sa prepoznavanjem pojedinačnih slova, zatim jednostavnih i visokofrekventnih reči. Postepeno sa opotavkom ovih sposobnosti zadaci tretmana se usložnjavaju.

Rehabilitacija kod pacijenata sa afazijom je dug proces, ali ukoliko se rano započne sa terapijom i ukoliko se sistematično radi na oporavku jezičkih sposobnosti prognoza je znatno bolja.su