VERBALNA APRAKSIJA

Verbalna apraksija (apraksija govora, govorna apraksija) podrazumeva poremećaj sposobnosti programiranja pokreta govorne muskulature kao i sekvenci (delova) pokreta koji su neophodni za produkciju glasova (Yorkston & Benkelman, 1991).

Svaki pokret govorne muskulature mora biti progamiran. Mozak šalje informaciju govornim mišićima kakav položaj moraju napraviti da bi se izgovorio određeni glas. Na primer, za izgovor glasa „P” gornja i donja usna moraju biti spojene i nijedan drugi položaj ne može proizvesti ovaj glas.

Apraksija govora nastaje kao posledica oštećenja mozga u onim oblastima koje su zadužene za kreiranje plana o položaju govorne muskulature. U osnovi ovog poremećaja ne postoji mišićna slabost.

Može se javiti udruženo sa afazijom i najčešće se javlja kod Brokine afazije.

 

Uzroci nastanka

Kao i kod drugih neurogenih poremećaja komunikacije i u slučaju apraksije govora uzroci su:

  • moždani udar (najčešći uzrok)
  • traumatske povrede glave (ređe nego moždani udar)
  • tumori
  • degenerativne bolesti – Alchajmerova bolest, primarna progresivna afazija
 

Simptomi

Verbalna apraksija podrazumeva čitav spektar mogućih simptoma koji se ne moraju ispoljiti kod svakog pacijenta, ali ipak postoji nekoliko simptoma koji moraju postojati da bi se dijagnostikovao ovaj komunikativni poremećaj.

  • smanjena brzina govora
  • greške u izgovoru se javljaju i pri ponavljanju iste reči
  • deficiti prozodije – ritma i tempa govora,
  • pauze između reči, slogova i glasova
  • učestalost grešaka pri izgovoru dužih i manje poznatih reči

Primer greške kod apraksije govora – osoba pokušava da izgovori reč „sapun”, ali se željena reč produkuje kao „savun, saput”

Iako u ovom poremećaju nema oštećenja jezičkih funkcija kao ni motorne slabosti govornih organa, ipak značajno utiče na komunikativne sposobnosti pacijenta.

 

Dijagnoza

Dijagnozu postavlja logoped detaljnom procenom sposobnosti pokretanja govornih organa, procenom govornih i jezičkih funkcija. Ponekad simptomi mogu podsećati na neke oblike afazije ili dizartriju te je važno napraviti sveobuhvatnu procenu da bi se apraksija govora diferencirala od drugih sličnih poremećaja.

 

Tretman

Tretman se zasniva na učenju sekvenci pokreta koji su neophodni za tačnu produkciju glasova. Ovaj cilj ostvaruje se korišćenjem svih raspoloživih metoda, a posebno auditivnih i vizuelnih što bi značilo da se jedan deo tretmana zasniva na principu „slušaj me i gledaj me”.

Tretman se sprovodi individualno i zahteva da bude intenzivan, strukturno prilagođen pacijentu i repetitivan odnosno da se zadaci često ponavljaju.

Kao pomoć u izgovoru mogu se koristiti gestovi ili pisanje.